U nekim trenucima si mi, zaboga, toliko potrebna, da iz ociju teku mora i okeani. Napisi jedno pismo, barem jedan red. Za ime Boga, zavisim o usnama tvojim, i tvoje milosti… Prokleta bila zar me ne zalis, sto gorim i umirem! Misli su mi zakljucane u dubinama uma, ah, toliko toga zelim da ti kazem, ali ne postoje rjeci….
nedostajes
